Istraživanja nastavljaju da dokazuju dobrobit koju deca imaju ako se igraju sa očevima. Ako roditelji neguju blizak odnos sa decom dok su manja, taj odnos postaje dublji i dugotrajniji kad odrastu. Najbolji indikator dugotrajnog odnosa dece sa očevima je u njihovoj osećajnoj igri uprkos igri sa majkama koje im obezbeđuju sigurnost od prvog dana. Očevi stvaraju takav odnos time što su osećajni, puni podrške i znaju da deci tokom igre postave lagane izazove.
Očevima je obično potrebno više vremena da upoznaju svoje dete. Ako Vas muče osećanja otuđenosti i ravnodušnosti, ne brinite jer je to normalno na početku.
Beba predstavlja veliku promenu u životima oba roditelja. Majka je opterećena velikom odgovornošću, posebno ako doji dete. Ona je glavni staratelj i uvek je pored nje. Samim tim se brzo vezuju jedno za drugo. Majka dobija pažnju i od bebe i od supruga za razliku od oca koji se često oseća zapostavljeno. Međutim, njemu je takođe potrebna pažnja i podrška pošto se i on prilagođava ogromnoj promeni.
Pričajte sa svojim partnerom kada vidite da mu je baš potrebno da ga pažljivo saslušate. Kada pokušava nešto da Vam kaže, naka pažnja bude kompetna i nepodeljena. Ako, pak, nije dobro vreme za razgovor, recite joj (ljubazno) da ćete razgovarati malo kasnije. Budite određeni- za 10 minuta, posle večere ili sutra ujutru. Pobrinite se da obavite razgovor kada ste i rekli, čak i da ona zaboravi ili joj je neprijatno da ponovo pokreće temu.
Mnogi novi očevi su zgranuti brojem promena koje moraju da naprave kako bi preuzeli svoju novu ulogu. Obično ne shvataju bitnu istinu o očinstvu i to je razumljivo. Postoji toliko očeva veterana koji je još uvek nisu prihvatili. Šta je prosta, ali potpuna istina? Ne radi se o Vama.
1. Zdrav, pozitivan odnos pun poštovanja sa majkom deteta je prvi korak do srećne porodice. Deca su pod velikim uticajem svoje okoline i ponašaju se i rade ono što vide od drugih.
2. Provodite više vremena sa detetom. Pričajte sa njim i slušajte ga. Ako očekujete da Vas dete stvarno čuje, zaslužite to pravo tako što ćete ga uvek saslušati. Većina očeva razgovara sa decom tek kada nešto skrive.
Igrom sudbine ste izgubili suprugu, a ostali ste sa jednim ili više dece? Plašite se da li ćete uspeti, da li ćete uraditi sve kako treba? Skoro svi očevi, koji se nađu u ovakvoj situaciji, se pitaju isto.
Posao Vam se čini besmislenim. Gde god da radite, Vaše odsustvo će pokriti kolege te se neće osetiti, ali Vaša deca hoće. Morate postaviti prioritete. Ako se ne posvetite deci, koja Već pate zbog gubitka majke, možete im uzrokovati još veći bol. Negujte uspomenu na majku. Ne dozvolite da je deca zaborave. Vremenom će možda preboleti, ali ne treba da je puste zaboravu. Na taj način ćete ostvariti jaku vezu sa svojom decom i moći ćete da se oslonite jedni na druge u teškim situacijama.
U poslednje vreme sve više viđamo i slušamo o muškarcima koji postaju očevi u kasnim godinama. U protekle 3 decenije određeni faktori su doprineli ovom trendu:
- Parovi se kasnije venčavaju, odlažu rođenje bebe; - Dosta muškaraca se odluči da osnuje porodicu tek kada se nađe u drugom braku; - Duži životni vek utiče na odluke muškaraca kada da imaju decu.
Verovanja i istina Verovatno se ponašate kao i sve tate u iščekivanju- pretpostavljate šta se sve podrazumeva pod ulogom oca. Te ideje vuku korene iz ličnog iskustva sa ocem i svog ubeđenja šta društvo očekuje od oca. Na nesreću, postoji jako malo izvora koji pomažu muškarcima da dobro razmisle o svemu i neke od uobičajenih mitova stave na probu. Što više ispitujete i razumete svoja neizrečena iščekivanja u vezi sa očinstvom, to ćete više biti roditelj kakav želite.
Očevi, koji sa svojom decom uspostave drugarski odnos, su sigurno najsrećniji očevi na svetu. Radost rvanja na podu, tuče jastucima, duge šetnje kada se samo držite za ruke i razgovarate o vetru, se ne može uporediti ni sa čim. Ipak, stvari se nekada izmaknu kontroli i tata pređe na drugu stranu gde je prvo najbolji drug detetu, pa tek otac. Važnoje da se napravi razlika- Očevi su odrasli, a ne deca.
Postoji izreka koju koristimo kada pogrešimo: „Ljudski je grešiti.“ Njome kazujemo kako svi ljudi greše pa je u redu što smo i mi to učinili. I jeste u redu dokle god preuzimamo odgovornost za svoje nedelo. Rekavši „Izvini“, a ne misliti to ili ne činiti ništa da se popravi ponašanje može uzrokovati nedostatak poverenja. Reći „Žao mi je“ i priznati da nisi lepo postupio je prvi korak ka samopoboljšanju. Biti nesposoban da se izviniš je recept za nestabilan brak. Time što ćete reći „Žao mi je“, daćete svom braku dozu fleksibilnosti jer oboje pravite greške.
Istraživanja nastavljaju da dokazuju dobrobit koju deca imaju ako se igraju sa očevima. Ako roditelji neguju blizak odnos sa decom dok su manja, taj odnos postaje dublji i dugotrajniji kad odrastu. Najbolji indikator dugotrajnog odnosa dece sa očevima je u njihovoj osećajnoj igri uprkos igri sa majkama koje im obezbeđuju sigurnost od prvog dana. Očevi stvaraju takav odnos time što su osećajni, puni podrške i znaju da deci tokom igre postave lagane izazove. 
Očevima je obično potrebno više vremena da upoznaju svoje dete. Ako Vas muče osećanja otuđenosti i ravnodušnosti, ne brinite jer je to normalno na početku. 
Pričajte sa svojim partnerom kada vidite da mu je baš potrebno da ga pažljivo saslušate. Kada pokušava nešto da Vam kaže, naka pažnja bude kompetna i nepodeljena. Ako, pak, nije dobro vreme za razgovor, recite joj (ljubazno) da ćete razgovarati malo kasnije. Budite određeni- za 10 minuta, posle večere ili sutra ujutru. Pobrinite se da obavite razgovor kada ste i rekli, čak i da ona zaboravi ili joj je neprijatno da ponovo pokreće temu.
Mnogi novi očevi su zgranuti brojem promena koje moraju da naprave kako bi preuzeli svoju novu ulogu. Obično ne shvataju bitnu istinu o očinstvu i to je razumljivo. Postoji toliko očeva veterana koji je još uvek nisu prihvatili. Šta je prosta, ali potpuna istina? Ne radi se o Vama.
1. Zdrav, pozitivan odnos pun poštovanja sa majkom deteta je prvi korak do srećne porodice. Deca su pod velikim uticajem svoje okoline i ponašaju se i rade ono što vide od drugih.
Igrom sudbine ste izgubili suprugu, a ostali ste sa jednim ili više dece? Plašite se da li ćete uspeti, da li ćete uraditi sve kako treba? Skoro svi očevi, koji se nađu u ovakvoj situaciji, se pitaju isto.
U poslednje vreme sve više viđamo i slušamo o muškarcima koji postaju očevi u kasnim godinama. U protekle 3 decenije određeni faktori su doprineli ovom trendu:
Verovatno se ponašate kao i sve tate u iščekivanju- pretpostavljate šta se sve podrazumeva pod ulogom oca. Te ideje vuku korene iz ličnog iskustva sa ocem i svog ubeđenja šta društvo očekuje od oca. Na nesreću, postoji jako malo izvora koji pomažu muškarcima da dobro razmisle o svemu i neke od uobičajenih mitova stave na probu. Što više ispitujete i razumete svoja neizrečena iščekivanja u vezi sa očinstvom, to ćete više biti roditelj kakav želite.
Očevi, koji sa svojom decom uspostave drugarski odnos, su sigurno najsrećniji očevi na svetu. Radost rvanja na podu, tuče jastucima, duge šetnje kada se samo držite za ruke i razgovarate o vetru, se ne može uporediti ni sa čim. Ipak, stvari se nekada izmaknu kontroli i tata pređe na drugu stranu gde je prvo najbolji drug detetu, pa tek otac. Važnoje da se napravi razlika- Očevi su odrasli, a ne deca.
Postoji izreka koju koristimo kada pogrešimo: „Ljudski je grešiti.“ Njome kazujemo kako svi ljudi greše pa je u redu što smo i mi to učinili. I jeste u redu dokle god preuzimamo odgovornost za svoje nedelo. Rekavši „Izvini“, a ne misliti to ili ne činiti ništa da se popravi ponašanje može uzrokovati nedostatak poverenja. Reći „Žao mi je“ i priznati da nisi lepo postupio je prvi korak ka samopoboljšanju. Biti nesposoban da se izviniš je recept za nestabilan brak. Time što ćete reći „Žao mi je“, daćete svom braku dozu fleksibilnosti jer oboje pravite greške.
