Koliko je često ovo stanje?
Dijabetes u detinjstvu nije česta pojava, ali u poslednjih 30 godina je primećen znatan porast u broju obolele dece.
U Evropi i Americi, dijabetes tipa 2 se po prvi put javlja kod dece. Jedan od razloga je povećena gojaznost nacija u poslednje vreme. Ali, gojaznost ne objašnjava sve veći broj obolelih od dijabetesa tipa 1 od koga boluje velika većina dece.
Šta uzrokuje dijabetes kod dece?
Uzrok nastanka dijabetesa kod dece nije potpuno objašnjen kao što je to slučaj kod odraslih. Verovatno uključuje kombinacuju gena i faktora okoline.
Većina dece koja oboli od dijabetesa tipa 1 nema nikakvu genetsku predispoziciju za to tj. ne postoji istorija bolesti u porodici.
Koji su simptomi?
Glavni simptomi su isti kao kod odraslih. Pojavljuju se nakon nekoliko nedelja:
- žeđ
- gubitak kilograma
- umor
- često uriniranje.
Simptomi koji su tipičniji za decu su:
- bolovi u stomaku
- glavobolje
- problemi u ponašanju.
Dešava se da se pre uspostavljanja dijagnoze dijabetesa, desi dijabetes acidoza. U razvijenijim zemljama je ovakva situacija ipak retka jer postoji razvijenija svest o simptomima na koje treba obratiti pažnju.
Lekar treba da razmotri mogućnost postojanja bolesti kod sve dece kod koje postoji neobjašnjeno stanje ili bolovi u stomaku u trajanju od nekoliko nedelja.
Šta mogu učiniti roditelji?
Živeti sa dijabetesom može biti pravo opterećenje, ali pravi način da se izborite sa celom situacijom je da što više saznate o istom, kao i tretmanu kako ne biste naišli na nepredvidivu situaciju. Tako će, prevashodno Vaše dete biti bezbrižno, ali i cela porodica.
Lekari i sestre Vam mogu pomoći oko sledećeg:
- da naučite kako da dajete injekcije insulina. Insulin se obično ubrizgava u predelu stomaka ili butina.
- da znate simptome niskog nivoa glukoze u krvi i dijabetes acidoze i šta činiti po tom pitanju.
- neka Vam glukoza bude uvek pri ruci.
- redovno merite nivo glukoze u krvi i čim dete dovoljno poraste, naučite i njega.
- naučite dete da samo sebi ubrizgava injekcije čim dovoljno odraste – obično je to oko 9 godina.
- redovno odlazite kod lekara, posebno ako se dete razboli iz bilo kog razloga – verovatno je potrebno prilagoditi tretman.
- obavestite zaposlene u školi i drugove deteta o simptomima niskog nivoa glukoze u krvi i šta učiniti ako ih primete.
- ukoliko poznajete još nekoga ko ima isti problem, slobodno mu se obratite za pomoć. U teškim stuacijama i razgovor je od velike pomoći, posebno ako Vas sagovornik razume u potpunosti.
Ishrana
Veoma je bitno da dete ima zdravu i izbalansiranu ishranu, koja je bogata vlaknima i ugljenim hidratima.
Zdrava ishrana se odnosi na sve, bilo da imaju šećer ili ne.
Koliko dete treba da jede zavisi od godišta i težine. O tome zajedno odlučuju dijetetičar i roditelji.
Onda kada dete spozna kako mu telo deluje na uzimanje insulina, mogući su slatkiši – praćeni adekvatnom dozom insulina.
Fizička aktivnost
Ovo je jako bitna stavka u životu svakog deteta, posebno onog koje boluje od dijabetesa. Ono bi trebalo da vežba svakog dana.
Fizička aktivnost snižava nivo šećera u krvi, tako da je detetu koje uzima insulin potrebno da redukuje dozu. Razlog tome je što kombinacija previše insulina i vežbanja može sniziti nivo šećera u krvi te stoga dete treba uvek sa sobom da nosi šećer.
Na duge staze...
Dete sa dijabetesom može živeti duže od nekoga ko je razvio bolest u odraslom dobu mada što je stanje više prisutno, veći je rizik od dugoročnih komplikacija, kao što su one koje pogađaju oči i bubrege.
Komplikacije mogu početi odmah nakon puberteta, ali uglavnom predstavljaju brigu kasnije u životu.
Redovne kontrole počinju oko devete godine i nakon toga se rade svakog dana.
Dijabetes tipa 1 je najčešći oblik dijabetesa kod dece. Od 90 do 95% dece obolele od dijabetesa imaju ovaj tip. Izazvan je nemogućnošću pankreasa da proizvodi insulin. U pitanju je autoimuna bolest, što znači da je to stanje gde imuni sistem „napada“ svoje organe ili tkiva.
- Ne može da sisa ili pije
Grinje prava su napast. Neki ih proklinju samo do puberteta (jer ih tegobe sa grinjama tada napuste), neki celog života, a mnogo je i onih koji se čude i prvima i drugima (sa grinjama se „lepo slažu“ do kraja života). Grinje su paraziti, ali ipak imaju neku funkciju. Ne postoje samo da bi nas nervirale. One su „čistači“ i žive svuda oko nas, na svim kontinentima. Obožavaju prašinu, jer se njome i hrane, tačnije onim čega u prašini dosta ima, a to je ljuspice naše kože.
Hrana u frižideru je imala čudan miris, ali mališan je ipak pojeo. Toliko je bio gladan da je nije ni podgrejao. Par sati kasnije je počelo da mu biva muka, kao da se talasi bola smenjuju u stomaku. Neko vreme bola nije bilo, ali se brzo vratio i čak je dete povraćalo.
Svako ima vosak u ušima. Normalna boja varira od svetlo žućkaste do tamno braon. Ušni vosak nije prljav niti predstavlja abnormalnu pojavu; šta više sadrži prirodne supstance koje ubijaju bacile. Takođe sklanja prašinu sa bubne opne i štiti sluzokožu ušnog kanala.
Mnogi roditelji kada čuju da im dete ima šum na srcu, postaju jako zabrinuti. Neki šumovi mogu značiti ozbiljnije probleme srca dok drugi ne predstavljaju nikakav problem. Mnogi misle da ono što čuju kad prislone glavu su otkucaji srca, ali to su zapravo zvuci srčanih zalistaka. Otkucaj srca- kontrakcija srčanog mišića dok ispumpava krv- je nečujan. U većini slučajeva, protok krvi kroz srce je takođe nečujan. Kada se, pak, čuje komešanje koje nastaje pri protoku krvi, onda se to zove šum. 
