Sisanje palca

Sisanje palca, kao i druge posebne radnje i manipulacije svojim ili tuđim telom i predmetima, predstavlja jedan od obreda uspavljivanja, ali se uglavnom zadržava i ponavlja i izvan te situacije. Navike uspavljivanja javljaju se između druge i treće godine mališanovog života, a zatim obično nestaju. Uglavnom je majkama poznat redosled radnji koji za dete imaju,, čarobnu“ moć i pomažu mu da na tom uzrastu reši neki svoj unutrašnji sukob.

Tada se uglavnom radi o lošim osećanjima koje muče dete, a sa kojima ono nije u mogućnosti samo da se izbori. Ta se osećanja javljaju kada je dete usamljeno, kada mu je dosadno ili kada se naglo odvoji od njemu bliske osobe, bilo da se radi o kraćem ili onom na duže vreme. Sisanjem palca dete nadoknađuje osećaj sigurnosti i oslobađa se osećanja straha od odvajanja. Dete kako raste i kako njegov psihomotorni razvoj napreduje, potreba za sisanjem palca se smanjuje, strah od odvajanja postepeno nestaje, a čarobno uspavljivanje postepeno se gubi.

Roditelji ne treba da kažnjavaju dete i da ne pokušavaju silom da odviknu dete od njegove omiljene,, igračke“. Jako je važno da dete u tom periodu ima emocionalno topao odnos sa majkom, i da njeni odgovori budu adekvatni na sve detetove potrebe. Što se više bavite detetom, manja je njegova potreba za alternativnim metodama sticanja sigurnosti.

Tikovi

Tikovi su brzi iznenadni, automatski pokreti grupe mišića ili delova tela koji se ponavljaju u nepravilnim intervalima. To su pokreti koje dete čini u trenucima kada se plaši ili oseća nesigurno. Dete ima neodoljivu potrebu da ponavlja tik, i svaki pokušaj nekoga da ga u tome spreči, samo povećava njegovu napetost. Ukoliko ga više sprečavate, detetova napetost raste, a sa tim i potreba za ponavljanjem tika. Tikovi se uglavnom javljaju oko šeste godine detetovog života, retki su slučajevi gde se jave pre četvrte godine. Najčešći tikovi su: žmirkanje, uvrtanje pramena kose, trljanje nosića... , oni uglavnom nestaju sami od sebe ukoliko se atmosvera, u kojoj dete raste, popravi i postane smirenuja i manje stresna po dete.

Kada roditelji primete da njihovo dete počinje sa tik- radnjom, nipošto ga nemojte opominjati, grditi ili kažnjavati zbog toga. Razmislite zbog čega dete to čini, pa se ptrudite da otkrijete uzrok njgovog stresa. Uvek imajte na umu da se dete određenim radnjama smiruje.