Rane znake autizma deca mogu pokazivati od samog rođenja, recimo ne reaguju ili se koncentrišu na jedan objekat jako dugo. Ponekad se znaci javljaju kod dece koja su se normalno razvijala. U dosta slučajeva, deca starosti od 12 do 36 meseci počinju čudno da se ponašaju, da odbijaju ljude i da naizgled gube govorne i socijalne veštine koje su već usvojili. Kada se inače druželjubivo i pričljivo dete povuče u sebe, postane tiho ili nezainteresovano, roditelji bi trebalo da ga odvedu na kontrolu. Autizam se javlja u blažem obliku kao Aspergerov sindrom ili u obliku ozbiljnog autističnog poremećaja.
Deca kod koje je ovaj poremećaj dijagnostifikovan imaju teškoća sa socijalnim interakcijama i verbalnom ili neverbalnom komunikacijom. Takođe imaju običaj da mnogo puta ponavljaju određenu radnju.
Postoji nekoliko znakove koji nam mogu ukazati na autizam:
- Ne mrmlja, ne pokazuje prstom ili pravi bilo kakve smislene pokrete do prve godine
- Ne progovori ni jednu reč do starosti od 6 meseci
- Ne iskombinuje dve reči do starosti od dve godine
- Ne odaziva se na ime
- Gubi socijalne i govorne veštine
- Ne održava dobro kontakt očima
- Naglašeno ređa igračke ili druge stvari
- Vezano je za neku posebnu stvar ili objekat
- Ne smeje se
- Ponekad se čini da mu je sluh oslabio.
Bilo kakav znak autizma je dovoljan razlog da roditelji odvedu dete na kotrolu specijalisti stručnom za tu oblast. Autizam se može primetitii u nekoliko upozoravajućih znakova, a njih najranije obično primete roditelji. Rana dijagnoza je veoma bitna i može imati veliku ulogu u ublažavanju simptoma, ali roditelji često ignorišu prve znake. Procenjuje se da samo 50% dece sa ovim poremećajem dobije dijagnozu pre polaska u predškolsko.
Hrana u frižideru je imala čudan miris, ali mališan je ipak pojeo. Toliko je bio gladan da je nije ni podgrejao. Par sati kasnije je počelo da mu biva muka, kao da se talasi bola smenjuju u stomaku. Neko vreme bola nije bilo, ali se brzo vratio i čak je dete povraćalo.
Deca koja u proseku spavaju manje od 12 sati dnevno imaju duplo veći rizik da već do treće godine imaju povećanu telesnu težinu. Dokazano je i da je taj rizik još veći kod one dece koja pored toga što provode manje od 12 sati dnevno u spavanju, gledaju televiziju više od 2 sata dnevno.
Beličasta skrama na očima ili oko očiju bebe, koju mame znaju da primete u porodilištu ili po dolasku kući može da zbuni i uplaši. Pojava ove skrame može da znači početak neke infekcije, uglavnom konjuktivitisa, ali najčešće je reč o prolaznoj pojavi koja ne zahteva lečenje. Skrama najčešće nestane nakon redovne higjenske obrade očiju, što podrazumeva blago brisanje okica sterilnom gazom na koju je nakapan rastvor troprocentne borne kiseline. 
