Bilo kakav znak autizma je dovoljan razlog da roditelji odvedu dete na kotrolu specijalisti stručnom za tu oblast. Autizam se može primetitii u nekoliko upozoravajućih znakova, a njih najranije obično primete roditelji. Rana dijagnoza je veoma bitna i može imati veliku ulogu u ublažavanju simptoma, ali roditelji često ignorišu prve znake. Procenjuje se da samo 50% dece sa ovim poremećajem dobije dijagnozu pre polaska u predškolsko.
Rane znake autizma deca mogu pokazivati od samog rođenja, recimo ne reaguju ili se koncentrišu na jedan objekat jako dugo. Ponekad se znaci javljaju kod dece koja su se normalno razvijala. U dosta slučajeva, deca starosti od 12 do 36 meseci počinju čudno da se ponašaju, da odbijaju ljude i da naizgled gube govorne i socijalne veštine koje su već usvojili. Kada se inače druželjubivo i pričljivo dete povuče u sebe, postane tiho ili nezainteresovano, roditelji bi trebalo da ga odvedu na kontrolu. Autizam se javlja u blažem obliku kao Aspergerov sindrom ili u obliku ozbiljnog autističnog poremećaja.
Deca kod koje je ovaj poremećaj dijagnostifikovan imaju teškoća sa socijalnim interakcijama i verbalnom ili neverbalnom komunikacijom. Takođe imaju običaj da mnogo puta ponavljaju određenu radnju.
Postoji nekoliko znakove koji nam mogu ukazati na autizam:
- Ne mrmlja, ne pokazuje prstom ili pravi bilo kakve smislene pokrete do prve godine - Ne progovori ni jednu reč do starosti od 6 meseci - Ne iskombinuje dve reči do starosti od dve godine - Ne odaziva se na ime - Gubi socijalne i govorne veštine - Ne održava dobro kontakt očima - Naglašeno ređa igračke ili druge stvari - Vezano je za neku posebnu stvar ili objekat - Ne smeje se - Ponekad se čini da mu je sluh oslabio.
Šta je Marfanov sindrom? Ime je dobio po francuskom pedijatru Antoanu Marfanu koji je 1896. otkrio da sindrom predstavlja genetski poremećaj vezivnog tkiva koje se nalazi svuda u telu. Na vezivno tkivo gledajte kao na „lepak“ koji objedinjuje sve organe, krvne sudove, kosti, zglobove i mišiće.
Kod obolelih od Marfanovog sindroma, „lepak“ je slabiji nego inače. To uzrokuje mnoge promene u organizmu, posebno srčane, vizuelne i koštane.
Geografski jezik je bolest jezika nepoznate etiologije. Javlja se najčešće u dečjem uzrastu i to dva puta češće kod devojčica nego kod dečaka. Mogući uzroci ovog oboljenja su: alergija, anemija, genetika, neadekvatni stomatološki radovi ili jak stres.
Uporni kašalj Virus, napada i krlo koje tada otekne, što utiče na smanjenje bebeinog apetita, a sekret iz nosa uz direktno oštećenje sluznice virusom, često prouzrokuje uporan i dosadan kašalj. On često zbuni roditelje koji misle da mališan kašlje iz pluća i da se infeksija spustila na bronhije. Treba znati da se sekret ne spušta u pluća, jer na sluzokoži postoje ćelije koje imaju „dlačice“ koje „guraju“ sekret odozdo na gore.
Optimalna ishrana donešenog novorođenčeta i odojčeta podrazumeva unos majčinog mleka ili, ako to nije moguće adaptirane formule kravljeg mleka. Majčino mleko obezbeđuje detetu sve vitamine osim vitamina D, dok u adaptiranim mlečnim formulama ima dovoljno svih vitamina, uključujući i vitamin D. Od navršenih četiri do šest meseci, deo potreba u vitaminima dete ostvaruje i ne mlečnom hranom.
Nije poznato šta izaziva grčeve, ali predstavljaju bol u stomaku, misli se da su alergija na mlečnu formulu, gvožđe u formuli ili su jednostavno gasovi u pitanju. Poznato je da bebe prolaze kroz uzburkan period krajem dana, koji počinje nakon dve, tri nedelje i grčevi mogu biti njihov „izduvni ventil“ ili nošenje sa normalnim stimulusima tokom dana. Postoji mogućnost da su bebe, koje imaju grčeve, osetljivije na normalnu svakodnevnu stimulaciju. Takođe je poznato da nemaju nezgodan temperament i nisu preosetljivi kada odrastu.
Bilo kakav znak autizma je dovoljan razlog da roditelji odvedu dete na kotrolu specijalisti stručnom za tu oblast. Autizam se može primetitii u nekoliko upozoravajućih znakova, a njih najranije obično primete roditelji. Rana dijagnoza je veoma bitna i može imati veliku ulogu u ublažavanju simptoma, ali roditelji često ignorišu prve znake. Procenjuje se da samo 50% dece sa ovim poremećajem dobije dijagnozu pre polaska u predškolsko.
Ime je dobio po francuskom pedijatru Antoanu Marfanu koji je 1896. otkrio da sindrom predstavlja genetski poremećaj vezivnog tkiva koje se nalazi svuda u telu. Na vezivno tkivo gledajte kao na „lepak“ koji objedinjuje sve organe, krvne sudove, kosti, zglobove i mišiće. 
Geografski jezik je bolest jezika nepoznate etiologije. Javlja se najčešće u dečjem uzrastu i to dva puta češće kod devojčica nego kod dečaka. Mogući uzroci ovog oboljenja su: alergija, anemija, genetika, neadekvatni stomatološki radovi ili jak stres.
Virus, napada i krlo koje tada otekne, što utiče na smanjenje bebeinog apetita, a sekret iz nosa uz direktno oštećenje sluznice virusom, često prouzrokuje uporan i dosadan kašalj. On često zbuni roditelje koji misle da mališan kašlje iz pluća i da se infeksija spustila na bronhije. Treba znati da se sekret ne spušta u pluća, jer na sluzokoži postoje ćelije koje imaju „dlačice“ koje „guraju“ sekret odozdo na gore. 
Optimalna ishrana donešenog novorođenčeta i odojčeta podrazumeva unos majčinog mleka ili, ako to nije moguće adaptirane formule kravljeg mleka. Majčino mleko obezbeđuje detetu sve vitamine osim vitamina D, dok u adaptiranim mlečnim formulama ima dovoljno svih vitamina, uključujući i vitamin D. Od navršenih četiri do šest meseci, deo potreba u vitaminima dete ostvaruje i ne mlečnom hranom. 
Nije poznato šta izaziva grčeve, ali predstavljaju bol u stomaku, misli se da su alergija na mlečnu formulu, gvožđe u formuli ili su jednostavno gasovi u pitanju. Poznato je da bebe prolaze kroz uzburkan period krajem dana, koji počinje nakon dve, tri nedelje i grčevi mogu biti njihov „izduvni ventil“ ili nošenje sa normalnim stimulusima tokom dana. Postoji mogućnost da su bebe, koje imaju grčeve, osetljivije na normalnu svakodnevnu stimulaciju. Takođe je poznato da nemaju nezgodan temperament i nisu preosetljivi kada odrastu.
