Većina dece nauči da čita u periodu između obdaništa i 1-2 razreda osnovne škole, ali samo kada ih neko – vaspitačica, roditelj, baka, deka ili stariji drug/drugarica nauči. Čaki i kada biste svojoj bebi čitali naglas svakog dana od rođenja sve do pete godine, vaše dete neće moći samo da nauči da dešifruje znake napisane na papiru. Većina dece prođe kroz nekoliko bitnih faza na svom putu da postanu dobri u čitanju, odnosno u percipiranju i shvatanju slova i reči sa ištampane strane.

Trebalo bi da pratite napredovanje svog deteta kroz ove faze. Većina dece koja još nisu pošla u obdanište je u fazi u kojoj bi trebalo da znaju da ponove ono što im je pročitano nekoliko puta, naročito ako se radi o „predvidivim“ knjigama koje obično sadrže i dosta reči koje se rimuju. Deca u ovom periodu zapravo ne umeju da čitaju u smislu „identifikovanja“ reči već više glume da čitaju jer shvataju da knjige imaju određeno značenje. Takođe znaju i da grupe slova predstavljaju reči.

Kada dete krene u obdanište trebalo bi da nauči da razlikuje glasove koji su proizvedeni izgovorom različitih slova. To je bitan preduslov učenju čitanja i ako on nije ispunjen, teško da bi i najbolja fonetska uputstva mogla da pomognu.

U prvom razredu vaše dete je u fazi dešifrovanja. Tada deca počnu da povezuju slova sa glasovima i izgovorenu reč sa napisanom. Pošto deca u ovoj fazi tek uče i „istražuju“ reči, ona su sposobna da pročitaju samo delove reči čije značenje razumeju.

Kako vaše dete bude postajalo sve više nezavisno i počinjalo da pažljivije izgovara svaku reč, ono će moći da više pažnje obrati na značenje onoga šta čita i da se samostalno nosi i sa „teškim“ knigama.