Srećom, bolest se relativno retko javlja. Prema istraživanjima, oko 2500 ljudi se svake godine zarazi listeriozom u Americi, od čega su jedna trećina trudnice.

Kako listerioza utiče na trudnoću i bebu?
Sem ako ne bolujte od neke bolesti koja utiče na imuni system, malo je verovatno – mada je moguće – da će listerioza ozbiljno uticati na zdravlje. Ali, čak i ako niste ozbiljno bolesni usled listerioze, ona može imati teške posledice po bebu u stomaku, naročito ako se ne lečite odmah.

Listerija može inficirati placentu, amnionsku tečnost (plodovu vodu), plod, i izazvati pobačaj ili mrtvorođenčad. Zaražene bebe koje prežive obično se rode ranije. Mnoge bebe će biti ozbiljno bolesne po rođenju ili će se razboleti ubrzo nakon rođenja sa problemima kao što su infekcija krvi, otežano disanje, groznica, ranice na koži, lezije na više organa, i infekcijama centralnog nervnog sistema kao što je meningitis.

Neke bebe mogu izgledati zdravo po rođenju i imati prve znake infekcije, obično meningitisa, nedelju dana ili čak nekoliko nedelja posle porođaja. U ovom slučaju, beba se zarazi u toku porođaja ili po rođenju (inficirana majka može čuvati bakterije na grliću materice, unutar vagine ili u gastrointestinalnom traktu), ili, veoma retko, od nekog drugog uzročnika, a da to nije majka.

Nažalost, mnoge zaražene bebe će umreti ili će trpeti dugoročne posledice.

Kako da znam da sam zaražena listriozom?
Možda nećete ni znati da ste zaraženi. Neke osobe nemaju simptome uopšte. Dok neke imaju simptome kao što su groznica, drhtavica, bolovi, glavobolja, bolovi u leđima i verovatno gastrointestinalne simptome (muka, gađenje, povraćanje, proliv). Retko, infekcija napada centralni nervni sistem. Ako se to desi, možete imati simptome kao što su jake glavobolje, zbunjenost, ukočenost vrata, pa čak i konvulzije (grčeve).

Odmah se obratite lekaru ako imate bilo kakve simptome listerioze. Ako imate stomačne simptome, oni se javljaju 48 časa nakon zaraze, dok se drugi simptomi obično javljaju u periodu od 2.-6. nedelje ili čak kasnije nakon zaraze. Morate uraditi odgovarajuće analize kako biste utvrdili da li su ovi simptomi prouzrokovani listeriozom.

Kako se leči listerioza?
Primićete odgovarajuće antibiotike, koji će lečiti infekciju i pružiti zaštitu Vašoj bebi. Uradićete ultrazvučne preglede kako bi se proveravalo stanje bebe dok napreduje.

Šta mogu da uradim da izbegnem listeriozu?
Evo nekoliko saveta kako bi izbegli zarazne bolesti koje se prenose hranom:

• Dobro skuvajte meso, ribu ili piletinu. Možete koristiti termometar za hranu kako biste izmerili unutrašnju temperaturu mesa. Meso se mora kuvati na temperaturi od oko 70°C (ili na oko 80°C ako se kuvaju karabataci piletine).

Ako ne koristite termometar za hranu, onda kuvajte meso dok ne nestane ružičasta boja mesa iznutra. Riba se kuva dok ne nestane prozirna boja mesa iznutra. Obavezno nemojte probati meso dok nije gotovo.

• Dobro podgrejte ostatke mesa. Pošto se kontaminacija listerijom može desiti i u mesu koje je već skuvano ili obrađeno, i bakterija može opstati – i, za razliku od drugih bakterija, nastavljaju da se umnožavaju – u frižideru, podgrevajte već kuvano meso na temperaturi od 70°C  dok ne počne da isparava.

Ako koristite mikrotalasnu peć, poklopite meso poklopcem ili umotajte ga kako bi se zadržala vlažnost mesa i obezbedilo pravilno podgrevanje.(Jedan delić mesa otkrijte kako bi meso isparavalo.) Nakon podgrevanja, ostavite meso još nekoliko minuta u mikrotalasnoj peći kako bi se meso u potpunosti skuvalo. Možete koristiti čist termometar za hranu kako bi se uverili da je hrana dostigla temperaturu od 70°C.

• Izbegavajte delikatesnu hranu ukoliko nije podgrejana. Iz istog razloga, ne konzumirajte hladne zalogaje hrane ili delikatesno meso kao što su paštete ili mesni namazi i dimljena ili ukiseljena riba ukoliko nisu skuvani dobro i dok ne počnu da isparavaju u mikrotalasnoj peći (na primer, u sendviču ili na pici). Konzerviranu ili vakumiranu hranu koju ne morate čuvati u frižideru takođe možete prijatno konzumirati.

Izbegavajte pripremljene salate iz supermarketa i delikatesnih radnji, naročito one koje sadrže jaja, piletinu ili morske plodove. Ne rizikujte sem ako ste uvereni da je hrana zdravo pripremljena i da je stajala napolju manje od dva sata (jedan sat ako je hrana stajala po veoma toplom vremenu).

• Izbegavajte nepasterizovano, sveže meso. Ovo uključuje kozje i kravlje mleko – i proizvode napravljene sa ovim mlekom. Ne konzumirajte feta sir kao i druge vrste sira, osim ako na etiketi jasno ne piše da su napravljeni od pasterizovanog mleka.

Mnoge vrste sira su bezbedne za konzumiranje kao i mnogi mlečni proizvodi kao što su jogurt i kiselo mleko. Zbog Vaše sigurnosti, pročitajte na svim etiketama na mlečnim proizvodima i potvrdite sebi da su napravljeni od pasterizovanog mleka.

• Dobro operite sve proizvode. Temeljno operite ili oljuštite voće i povrće pre konzumiranja.

• Izbegavajte konzumiranje mladica. Možda treba da se odreknete konzumiranja svežih mladica dok ne prođe trudnoća. (Konzumiranje lucerke je prouzrokovalo izbijanje listerioze u Martu mesecu, 2008.godine.)

• Izbegavajte kontaminiranu hranu koju možete odmah jesti. Držite potencijalno kontaminiranu hranu (kao što su neoprani proizvodi; neskuvano meso, piletina ili morski plodovi; sendviči; i delikatesno meso) odvojeno od čistih  proizvoda, skuvanog mesa i hrane koji možete odmah pojesti. Operite činije, pribor za jelo, dasku za sečenje nakon kontakta sa kontaminiranom hranom, a zatim i ruke sa sapunjavom toplom vodom – isto to učinite pre nego što baratate sa čistim proizvodima ili skuvanim mesom kako ne biste kontaminirali meso.

• Redovno perite sunđere i kuhinjske krpe. Imajte na umu da sunđeri i kuhinjske krpe mogu čuvati bakterije. Redovno perite kuhinjske krpe u toploj vodi, i čistite mašinu za pranje sudova ili mikrotalasnu peć. Prebrišite činije, pribor za jelo, radne površine, i na kraju Vaše ruke obrišite sa nekom krpom ili maramicom.

• Ne dozvolite da Vam hrana dugo stoji nakon otvaranja proizvoda. Pojedite lako kvarljivu hranu što pre moguće nakon što ste je kupili, naročito ako ste je već  otvorili – čak i ako nije još prošao rok trajanja. Ovaj datum se odnosi na zatvorene proizvode.

• Proveravajte temperaturu u frižideru i zamrzivaču. Kao generalna mera opreznosti koja pruža zaštitu hrani od kontaminacije usled mnogih bolesti koje prouzrokuju mikroorganizmi obavezno neka temperatura u frižideru bude od 1-4°C, a u zamrzivaču 0°C ili ispod nule.

Imajte na umu da je hladan frižider od velike pomoći ali ne štiti u potpunosti od listerioze. Listeria je jedan izdržljiv mikroorganizam koji može opstati, pa čak i nastaviti da se umnožava na hladnim temperaturama (iako je to spor proces u pitanju). Zato morate stalno podgrevati ostatke hrane i kuvati hranu dugo dok ne počne da isparava. Iz istog razloga je poželjno da čistite frižider redovno.