Gradska deca sklonija alergijama na hranu od dece iz ruralnih krajeva
Najnovija studija je pokazala da deca odrasla u gradu imaju veće šanse za razvojem alergije na neku vrste hrane od dece iz seoske sredine.
Istraživači su analizirali podatke prikupljene od više od 38000 dece iz različitih krajeva Sjedinjenih Američkih Država i zaključili da je 9,8% gradske dece alergično na neku vrstu hrane u odnosu na 6,2% alergične dece iz ruralne sredine.
Uporđujući sa seoskom decom gradska deca su dva puta više sklona alergiji na kikiriki (2,8% u odnosu na 1,3%) i više nego duplo sklonija kada su u pitanju alergije na školjke ( 2,4% naspram 0,8%).
Alergije na hranu su podjednako opasne bez obzira na mesto življenja i skoro 40% dece alergične na hranu je doživelo neku reakciju opasnu po život posle uzimanja određene vrste hrane. Simptomi alergije opasne po život uključuju otežano disanje, oteklo grlo i nagli pad krvnog pritiska.
Podaci ukazuju da što je brojnija populacija na manjoj površini to je i veća verovatnoća da će dete razviti alergiju na neku vrsu hrane.
Ovo pokazuje da okolina ima značajan uticaj na razvoj alergija. Sličan trend je zabeležen kod sličnih uslova kada je razvoj astme u pitanju. Glavo pitanje je šta je to u okolini što izaziva ovakve reakcije. Bolje razumevanje faktora životne sredine u budućnosti će nam omogućiti i efikasno preventivno delovanje, navodi se u studiji.
Procenjuje se da oko 5,9 miliona dece mlađe od 18 godina, odnosno svako trinaesto dete pati od neke potencijalno opasne po život alergije na neku vrstu hrane.
Grip je najcesce blaga bolest. Interesanto je i da za vreme epidemije ne napada sve. Zato se vakcine preporucuju samo deci sa povecanim rizikom, slabim imunitetom i osobama sa plucnim problemima. Bebe mladje od sest meseci ne smeju da prime vakcinu.
Deca koja u proseku spavaju manje od 12 sati dnevno imaju duplo veći rizik da već do treće godine imaju povećanu telesnu težinu. Dokazano je i da je taj rizik još veći kod one dece koja pored toga što provode manje od 12 sati dnevno u spavanju, gledaju televiziju više od 2 sata dnevno.
Gojaznost nastaje kao posledica prekomernog uzimanja hrane, ali i zbog nedostatka fizičkih aktivnosti ( iako je to retkost kod dece). Kakav god da je uzrok, neka deca imaju genetske predispozicije ka gojaznosti. Mogu jesti istu hranu kao i mršavija deca, ali u njihovom telu se više kalorija čuva kao masti.
Hrana u frižideru je imala čudan miris, ali mališan je ipak pojeo. Toliko je bio gladan da je nije ni podgrejao. Par sati kasnije je počelo da mu biva muka, kao da se talasi bola smenjuju u stomaku. Neko vreme bola nije bilo, ali se brzo vratio i čak je dete povraćalo.
Ovo dosta liči na znake trovanja hranom. Objasnite detetu da niko ne stavlja otrov u hranu, već su se bakterije razmnožile i one su krive zbog njegovog lošeg stanja. Trovanje može imati blaži oblik i trajati vrlo kratko ili može biti ozbiljnije. Najbolje rešenje je da saznate kako da izbegnete trovanje.
Deficit pažnje i hiperaktivnost kod dece (ADHD) je stanje koje otežava detetu kontrolu nad nivoom aktivnosti i reakcijama na ono šta se dešava oko njega. Dete koje ima ovaj poremećaj veoma teško drži pažnju. ADHD se javlja u ranom detinjstvu i može trajati kroz pubertet do zrelog doba.
Najnovija studija je pokazala da deca odrasla u gradu imaju veće šanse za razvojem alergije na neku vrste hrane od dece iz seoske sredine.
Deca koja u proseku spavaju manje od 12 sati dnevno imaju duplo veći rizik da već do treće godine imaju povećanu telesnu težinu. Dokazano je i da je taj rizik još veći kod one dece koja pored toga što provode manje od 12 sati dnevno u spavanju, gledaju televiziju više od 2 sata dnevno.
Gojaznost nastaje kao posledica prekomernog uzimanja hrane, ali i zbog nedostatka fizičkih aktivnosti ( iako je to retkost kod dece). Kakav god da je uzrok, neka deca imaju genetske predispozicije ka gojaznosti. Mogu jesti istu hranu kao i mršavija deca, ali u njihovom telu se više kalorija čuva kao masti.
Hrana u frižideru je imala čudan miris, ali mališan je ipak pojeo. Toliko je bio gladan da je nije ni podgrejao. Par sati kasnije je počelo da mu biva muka, kao da se talasi bola smenjuju u stomaku. Neko vreme bola nije bilo, ali se brzo vratio i čak je dete povraćalo.
Deficit pažnje i hiperaktivnost kod dece (ADHD) je stanje koje otežava detetu kontrolu nad nivoom aktivnosti i reakcijama na ono šta se dešava oko njega. Dete koje ima ovaj poremećaj veoma teško drži pažnju. ADHD se javlja u ranom detinjstvu i može trajati kroz pubertet do zrelog doba.
