Uporđujući sa seoskom decom gradska deca su dva puta više sklona alergiji na kikiriki (2,8% u odnosu na 1,3%) i više nego duplo sklonija kada su u pitanju alergije na školjke ( 2,4% naspram 0,8%).

Alergije na hranu su podjednako opasne bez obzira na mesto življenja i skoro 40% dece alergične na hranu je doživelo neku reakciju opasnu po život posle uzimanja određene vrste hrane. Simptomi alergije opasne po život uključuju otežano disanje, oteklo grlo i nagli pad krvnog pritiska.
 
Podaci ukazuju da što je brojnija populacija na manjoj površini to je i veća verovatnoća da će dete razviti alergiju na neku vrsu hrane.
 
Ovo pokazuje da okolina ima značajan uticaj na razvoj alergija. Sličan trend je zabeležen kod sličnih uslova kada je razvoj astme u pitanju. Glavo pitanje je šta je to u okolini što izaziva ovakve reakcije. Bolje razumevanje faktora životne sredine u budućnosti će nam omogućiti i efikasno preventivno delovanje, navodi se u studiji.

Procenjuje se da oko 5,9  miliona dece mlađe od 18 godina, odnosno svako trinaesto dete pati od neke potencijalno opasne po život alergije na neku vrstu hrane.