Koliko god da je zastrašujući, gubitak daha traje od 30 do 60 sekundi nakon kojih dete dođe do daha i počne da plače ili vrišti. Neki slučajevi gubitka daha su povezani sa anemijom, preciznije sa nedostatkom gvožđa u organizmu. Lekar može uraditi analizu krvne slike i utvrditi da li je ovo razlog.
Bebe do 6. meseca mogu ostajati bez daha. Oko 90% dece prestane da zadržava dah do šeste godine. Napadi se mogu dešavati nekoliko puta u toku dana ili jedanput godišnje. Gubitak daha ne dovodi do dugoročnih oštećenja. Ne postoji nijedan dokaz da štetno utiče na mozak.
Šta učiniti kad dete zadržava dah?
Evo nekoliko saveta kako da pomognete detetu kada ima napad gubitka daha:
- Ostanite mirni. Napad će verovatno proći za minut.
- Stavite dete da leži na bok i budite pored njega dok napad ne prođe.
- Ne stavljajte mu ništa u usta čak ni svoje prste misleći da mu tako olakšavate da dođe do vazduha. Možete ga držati za ruke i noge kako biste sprečili da se povredi ako počne da pravi nagle pokrete.
- Ne drmusajte dete. Ovo neće zaustaviti napad, a može izazvati povrede.
- Uverite sve prisutne da je bezopasno i da će brzo proći.
- Nekad dete može pasti i povrediti se prilikom napada i tada je najbolje da ga odvedete lekaru.
Obratite se lekaru prvi put kad dete doživi napad. Lekar će proveriti i ustanoviti stepen ozbiljnosti. Takođe konsultujte lekara ako je Vaše dete:
- mlađe od šest meseci, a gubi dah
- ima česte napade (više od jedanput nedeljno). Pitajte da li je anemija uzrok.Ako jeste, pitajte da li da dodate gvožđe ishrani.
- izgleda zbunjeno i pospano nakon napada
- trese se i u grču je više od jednog minuta i potrebno je dosta vremena da dođe sebi kad se napad završi. Ovde se možda ne radi o prostom gubljenju daha.
Sprečite sve ono što dovodi do gubljenja daha
Ne možete sprečiti napad, ali možete sprečiti situacije koje dovode do istog.
- Kada vidite da dete počinje da se ljuti, pokušajte da mu odvučete pažnju.
- Uverite decu da je sve u redu nakon što su se uplašili ili doživeli neki šok.
- Upozorite decu više puta ukoliko planirate nešto da menjate. Ovako se neće mnogo uplašiti kada dođe do promene.
- Naučite više o savladavanju izliva besa. Možda će biti potrebno da primenite nešto od toga što ste naučili ako vidite da izlivi besa mogu dovesti do gubitka daha.
Postoje dve vrste napada
- Jedan je cijanotičan napad koji je i najčešći. Tokom ovog napada deca plaču ili su uznemirena ili dolaze do daha i gube isti, a onda poplave, posebno oko usta.
- Drugi napad je bledi napad i on nije tako čest među decom. Deca tada ne moraju plakati. Duboko udahnu i zadrže dah – srce usporeno kuca i mogu biti bledi. Znojavi su i umorni nakon napada. Ko ima ovakve napade kao dete može se onesvešćivati kada bude tinejdžer ili odrastao čovek.
Tokom obe vrste napada deca se mogu onesvestiti. Neka deca prave nagle pokrete ili dožive slom, ali jako retko.
Gledate kako Vaše dete iznenada gubi dah, čak i poplavi... To je zaista zastrašujuće. Na sreću, gubitak daha nije opasan. Za oko minut, dete će ponovo početi normalno da diše. Bebe ili deca obično gube dah kada plaču, kada su ljuta ili uznemirena i kada im se desi mala nezgoda i nađu se u šoku. Tada će plakati, onda duboko udahnuti i zadržati dah. Ne rade to namerno- čak se čini da zadržavaju dah kao posledicu ogromnog gneva.
Dovoljno je teško spremiti obrok na vreme, okupiti sve članove porodice za istim stolom bez da razmišljate o manirima. U stvari, mnogo puta će Vam predstavljati dodatnu brigu jer, na kraju krajeva, dete jede kod kuće tako da maniri i nisu mnogo bitni.
Roditelji nisu uvek svesni koliko se deca ugledaju na njih, a to se posebno odnosi na decu koja kopiraju njihovo ponašanje. Iako ne rade to sa namerom, oni uče decu kako da se ponašaju svakog trenutka, a deca uče šta se smatra prikladnim iz onoga što rade njihovi roditelji. Stoga se smatra da treba da budu model lepog ponašanja kroz svoje postupke, a ne da se pridržavaju izreke „Uradi kao što sam ti rekao/la, a ne kao što ja radim.“ 
Kažnjavanje je disciplinska tehnika koju roditelji najčešće koriste u vaspitavanju dece koja idu u školu. Iako se decenijama uveliko koristi, mnogi nisu upoznati sa detaljima tehnike. Iako se metoda kažnjavanja menja po potrebi od strane roditelja, postoje osnovne informacije koje svako treba da zna. 
Može Vas prilično šokirati kada čujete Vaše dete da psuje. Pitate se gde i od koga je čulo tako nešto i da li razume šta govori. Način na koji reagujete prvi put kada čujete dete da psuje uticaće na njegovo psovanje u budućnosti.
Mnogi roditelji kao metodu disciplinovanja biraju oduzimanje privilegija koje su deca uživala. Teoretski, to bi trebalo da ih nauči posledicama njihovih postupaka, ali u praksi se često pretvori u oblik kazne koji ne ukazuje deci kako se bolje mogu ponašati. U stvari, ova metoda se često zloupotrebljava i vraća se kao bumerang roditeljima koji oduzmu previše privilegija, liše decu istih na duže vreme ili se previše često služe ovim oblikom kažnjavanja.
