„Pljeskanje“ je uobičajen izraz za blago udaranje deteta u svrhu disciplinovanja. Mnogi roditelji to čine jer veruju da će na taj način odvratiti decu od lošeg ponašanja. Drugi na pljeskanje gledaju kao na vrstu zlostavljanja i odbijaju da ga primenjuju. Danas je to i dalje legalan čin, ali spada u veoma kontraverzne metode disciplinovanja.
Udaranje kao vid discipline Roditelji koji udaraju dete čine to po guzi i mnogi veruju da ga tako ne povređuju jer nosi pelenu. Ovi roditelji veruju da ovako uslovljavaju decu da naprave vezu između lošeg ponašanja i negativnih posledica. Možda su i u pravu, ali oni koji su protiv ovakvog vaspitanja tvrde da dete tako ništa ne uči – glavna razlika između običnog kažnjavanja i disciplinovanja leži u pouci koju dobijaju deca i načinu pomoću kojeg se dođe do iste. Ovi roditelji preporučuju tehnike disciplinovanja koje zahtevaju razmišljanje i osvrtanje na neprikladno ponašanje umesto udaranja.
Neke od ovih tehnika su: - Odlazak u ćošak – sklanjanje deteta od situacije što nagoveštava da je došlo do neprimerenog ponašanja. Kazna traje određeni broj minuta, a dovoljno je objašnjenje ili izvinjenje da se završi. - Zahtevajte da sedi na određenom mestu (stepenik, otirač, tepih) dok razmišlja o svom lošem ponašanju. Opet, objašnjenje ili iizvinjenje su neophodni pre nego što mu se dozvoli da ustane sa tog mesta. - Kažnjavanje – zabranjivanje detetu da poseti neki društveni skup ili prisustvuje nekoj aktivnosti. Ova tehnika može da uključi i zadatke koji se moraju završiti do kraja kazne. Zadaci se kreiraju tako da nauče decu prikladnom i lepom ponašanju. - Oduzimanje privilegija – zabranjivanje korišćenja prednosti u kojima je uživalo. Privilegije se vraćaju kada dete dokaže kroz ponašanje da razume koliko su one bitne i da ih ceni.
Mišljenja su podeljena – da li udarati dete ili ne, ali ono što je činjenica je da je takvo postupanje i dalje zakonito. Na roditeljima je da odluče da li se žele prikloniti takvom vaspitanju ili ne.
Deca ne moraju da plaćaju račune, spremaju ručak, brinu o kolima, ali isto kao odrasli imaju dnevni udeo u stvarima koje se ne odigravaju lagano. Ako se frustracije i razočaranja nagomilaju, dete može početi da brine.
Prirodno je da deca brinu s vremena na vreme i zbog razlika u ličnosti i temperamentu, neka deca brinu više od druge i obratno. Srećom, roditelji su tu da pomognu detetu da savlada brige i s lakoćom izađe na kraj sa svakodnevnim problemima. Deca koja ovladaju ovim veštinama, razvijaju osećaj sigurnosti i optimizma koji će im pomoći da savladaju sve promene u životu, bilo velike ili male.
„Pljeskanje“ je uobičajen izraz za blago udaranje deteta u svrhu disciplinovanja. Mnogi roditelji to čine jer veruju da će na taj način odvratiti decu od lošeg ponašanja. Drugi na pljeskanje gledaju kao na vrstu zlostavljanja i odbijaju da ga primenjuju. Danas je to i dalje legalan čin, ali spada u veoma kontraverzne metode disciplinovanja.
Verovali ili ne, svako dete – čak i najrazmaženije – uradi nešto dobro tokom dana. Doduše, kod neke dece je to teško uvideti, ali kao brižni roditelji puni ljubavi, moramo se potruditi da pronađemo.
Vaše dete želi da mu svašta kupite kada ste u nekoj radnji, od slatkiša preko igračaka do objekata koje nikako ne može da iskoristi? Kako sprečiti takvo ponašanje?
Moljakanje da se kupi sve što se vidi je bez sumnje nešto što može da pomeri svaki živac roditelju. Ali, nemojte previše brinuti je je takvo ponašanje normalno za decu uzrasta tri do pet godina, a ne pokazatelj da odgajate pohlepno dete. Mališanima je jednostavno veoma teško da kontrolišu svoje želje i impulse, da ne pominjemo razumevanje koncepta odloženog zadovoljstva. (Nekada je i odraslima teško.) Rezultat: Oni vide, hoće, mole. Kako se izboriti sa stalnim moljakanjem mališana da mu se kupi sve što poželi, a da drugi ne pomisle da je sebično.
Vaše dete radi domaće zadatke na vreme, pomaže Vam da rasklonite sto posle jela, čak Vam pomaže oko čišćenja kuće vikendom. Da li je moguće da to isto dete krade?
Pre nego što reagujete, pomoći će Vam saznanje o tome zašto deca kradu i gde naći pomoć.
„Pljeskanje“ je uobičajen izraz za blago udaranje deteta u svrhu disciplinovanja. Mnogi roditelji to čine jer veruju da će na taj način odvratiti decu od lošeg ponašanja. Drugi na pljeskanje gledaju kao na vrstu zlostavljanja i odbijaju da ga primenjuju. Danas je to i dalje legalan čin, ali spada u veoma kontraverzne metode disciplinovanja.
Roditelji koji udaraju dete čine to po guzi i mnogi veruju da ga tako ne povređuju jer nosi pelenu. Ovi roditelji veruju da ovako uslovljavaju decu da naprave vezu između lošeg ponašanja i negativnih posledica. Možda su i u pravu, ali oni koji su protiv ovakvog vaspitanja tvrde da dete tako ništa ne uči – glavna razlika između običnog kažnjavanja i disciplinovanja leži u pouci koju dobijaju deca i načinu pomoću kojeg se dođe do iste. Ovi roditelji preporučuju tehnike disciplinovanja koje zahtevaju razmišljanje i osvrtanje na neprikladno ponašanje umesto udaranja. 
Deca ne moraju da plaćaju račune, spremaju ručak, brinu o kolima, ali isto kao odrasli imaju dnevni udeo u stvarima koje se ne odigravaju lagano. Ako se frustracije i razočaranja nagomilaju, dete može početi da brine.
Verovali ili ne, svako dete – čak i najrazmaženije – uradi nešto dobro tokom dana. Doduše, kod neke dece je to teško uvideti, ali kao brižni roditelji puni ljubavi, moramo se potruditi da pronađemo. 
Vaše dete želi da mu svašta kupite kada ste u nekoj radnji, od slatkiša preko igračaka do objekata koje nikako ne može da iskoristi? Kako sprečiti takvo ponašanje?
Vaše dete radi domaće zadatke na vreme, pomaže Vam da rasklonite sto posle jela, čak Vam pomaže oko čišćenja kuće vikendom. Da li je moguće da to isto dete krade?
